Srce sred tajni
Usred bezglasne tmine
smeh crne udovice,
u mreži mesečine
glad što traži to srce.
Reč koja krije tajnu -
udicu za to srce,
magnet traži suštinu -
škorpionovo srce.
Kap krvi sred sutona.
Zapečaćeno tajnom -
skriveni trag karmina.
Mansarda puna tajni,
kikot u vetru noćnom -
svi mrtvi tako sretni.
Vodič kroz nestajanje
Pozdravi se sa svetom
magijom nestajanja
pod nevidljivim plaštom
na kraju putovanja.
Opsesija tim letom
oholog posrtanja,
kad se dotakne prstom
znak samouništenja.
Ko tamni mahagoni
zamamni otrovni trn -
mit koji te progoni.
Slika u crnom ramu:
kad se zavoli Saturn,
kada zavoliš tamu.
Milan Drašković ( 1951, Beograd ). Prozaist, pesnik i prevodilac. Objavio tri zbirke priča. Sa poezijom zastupljen u časopisima (Književne novine, Zlatna greda, Koraci, Gradina, Znak sagite... ), u više zbornika, kao i na internetu (Projekat Rastko, sajt ART-ANIMA, časopis AGON, lični blog SF poezija Orfej). Sa engleskog prepevao stihove Edgara Alana Poa i Dilena Tomasa. Živi u Novom Beogradu.
